Selo Mihovilovići broji nešto kuća i sve su davale dojam da domaćini u subotnje rano jutro još spavaju svojim najslađim snom. Oblaci su se spustili prema podnožju, ostavljajući vlagu na ionako za hodanje zahtjevnim kamenim pločama. Vrh Debelo brdo je prva točka i pečat u dnevniku. Sunce je jako i nimalo ne pomaže kretanju po kršu koji pokazuje svoje najgrublje lice preko Plišivice, vodeći do druge točke, vrha Kunjevod.
— Ovo sam ja. — kaže Mosor. Škrape, gudure, ponikve, uski procjepi, izbrazdane ploče i klisure koje nadvisuju rijetku vegetaciju. I oblake koji su prekrili obližnje gradove, more i otoke. Samo se povremeno čuju zvona u daljini, jedna ptica je u letu, tu i tamo neki glasovi, ali nikoga na stazi cili dan.
Mrvu ljubičaste boje i već se čini lakše, šafrani su dali svoj doprinos u još zimski krajolik na putu prema vrhu Ljubljan, do kojega vodi oštri uspon. Odmor je kratak, jer ima toga još. Ljubirna i najviši vrh Veliki Kabal. Sve je pojačano, i oprez, i težina ruksaka, ruke i noge traže sigurne police i udubljenja. Iza brda je novo brdo, potom spust do sigurnosti planinarskog doma Umberto Girometta. Večera, pečat i rani odlazak na spavanje, jer i ostatak staze ima svoju težinu i dužinu.
Jutro u planini je uvik posebno, ovo je mirno, uronjeno u oblake i sumaglicu koja se motala oko nogu, smanjujući vidljivost i tražeći sloj više odjeće. Botajna je nepravedno zapostavljeni vrh. Meki puteljci su kao usamljene oaze i spas za otežale noge. Kozik samo što nije, ok ipak još nije. Iza brda je novo brdo, ponavljam gradivo. Na vrhu Sv. Jure ima i ljudi, o-hoo, zaslužuje jednu poštenu pauzu od pola ure. Put do Trpošnika je začudan i mukotrpan. Surovi kameni oblici dominiraju prostorom iziskujući krajnji oprez i poniznost.
Na Trpošniku, kao dobro čuvanu tajnu, tri ključa otvaraju vrata kuće u kojoj je predzadnji pečat.
— Sve ti dođe kada te više nije briga! — tako nekako glasi uzrečica koja mi pada na um, put do Gata i Povijesnog muzeja Poljica čini se unedogled. Više me ništa nije briga, iako znam da ću narednih dana preslagivati dojmove, fotografije i neumoljivi kamen vapnenac. Život dubi, vrti i šiba, tako nastaju raspukline u stini. Srž ostaje ista.
Napomena: MPP nije za početnike, jer zahtijeva dobru pripremljenost i snalaženje u prostoru.
28. 2./1. 3. 2026.
© 2026 Ana Kulušić | Vridilo je
Svi tekstovi i fotografije su autorski rad.
Vridilo je 
Komentiraj